Srpska svetogorska isposnica u Kareji tokom XIV stoleća

Živojinović, Dragić (2023) Srpska svetogorska isposnica u Kareji tokom XIV stoleća. In: Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji, književnosti i umetnosti. Narodna biblioteka „Resavska škola“; Institut za srpski jezik SANU, Despotovac; Beograd, pp. 37-49. ISBN 978–86–82379–93–5

Text 1 (2025). Srpska svetogorska isposnica u Kareji.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (607kB)

Abstract

Cilj ovog rada je skiciranje povesti Karejske kelije Svetog Save Jerusalimskog u XIV veku. Ova monaška ustanova, nastala trudom Svetog Save Srpskog na samom kraju XII stoleća, ne može se pohvaliti brojnošću izvora u toku prvih stotinak godina postojanja. Štaviše, iz druge polovine XIII veka ne postoje nikakva obaveštenja o hilandarskoj isposnici u svetogorskom sedištu. Srećom, situacija se znatno poboljšava kada je u pitanju naredno stoleće. Srazmerna brojnost izvornih podataka, kako u narativnom, tako i u dokumentarnom materijalu, pruža nam solidan uvid u funkcionisanje karejske isihastirije u XIV veku. Obaveštenja se nalaze u spomenima iz Danilovog zbornika i zapisima na rukopisnim knjigama, a najdragoceniji podaci potiču iz diplomatičkih izvora, bilo da se radi o dokumentima srpskih vladara i crkvenih poglavara ili romejske carske kancelarije, bilo da je reč o atonskim ispravama (aktima srpskih monaha i svetogorske uprave). Kelija je uživala pokroviteljstvo kralja Milutina, Stefana Dušana i carice Jelene, koji nisu žalili truda da je materijalno obezbede, a u čitavom periodu bila je intelektualno žarište i važan prepisivački centar

Actions (login required)

View Item