Nićifor Ninković - tragom „Žizniopisanija“ i drugih istorijskih izvora

Popović, Radomir J. (2016) Nićifor Ninković - tragom „Žizniopisanija“ i drugih istorijskih izvora. Prilozi za književnost, istoriju, jezik i folklor, LXXXII. pp. 89-107. ISSN 0350–6673

Text RJPopovic_Nićifor Ninković_Tragom Žizniopisanija_PKJIF LXXXII_2016.pdf Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (1MB)

Abstract

„Žiznioposanija moja“ Nićifora Ninkovića, berberina kneza Miloša, jedni su od najčitanijih srpskih memoara. Od 1972. do 2016. pojavilo se pet izdanja. O životu pisca tih memoara zna se onoliko koliko se može razabrati iz njegovog spisa. Rođen je u sremskom selu Dobrincima 1788. u ustaničku Srbije prešao je 1807. U zimu 1812/13. otisnuo se u Vlašku i Carigrad. U Srbiju se ponovo vratio 1819. Berberin kneza Miloša bio je od 1822. do 1826. Potom je službovao kao pisar u Magistratu rudničke nahije 1828/29. godine. Srbiju je ponovo napustio 1831. i deset godina proveo je lutajući Turskom. Konačno, u Srbiju se vratio krajem 1841. ili početkom 1842. godine. U ovom radu prezentovani su nepoznati izvori iz Arhiva Srbije i Istorijskog arhiva Beograda koji se odnose na Nićifora Ninkovića. Reč je o molbama koje je uputio knezu Milošu 28. aprila/10. maja 1819, 24. aprila/6. maja 1825. i 14/26. aprila 1826. godine u kojima moli za milost ili službu, zatim pismo sekretaru kneza Miloša Nikoli Nikolajaviću od 13/25. oktobra 1820. godine kojim se preporučuje za kneževog berberina. U knjigama venčanih, rođenih i umrlih Saborne crkve u Beogradu pronađeni su podaci o datumu njegovog venčanja sa Hristinom iz Zemuna (30. aprila/12. maja 1822), rođenju i smrti ćerke Draginje (16/28. mart 1827–18/30. mart 1834) i smrti žene Hristine (5/17. I 1835). Izneta je osnovana pretpostavka da je Nićifor Ninković umro u Beogradu, a ne u Požarevcu kako se do sada verovalo

Actions (login required)

View Item